Giht: uzroci, simptomi, lečenje i saveti za ublažavanje bolova

< Nazad Ažurirano 03.02.2026.

Giht je metaboličko oboljenje koje karakteriše povišen nivo mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija). Dugo se ispoljava kao oboljenje bez simptoma, a u fazi ispoljavanja simptoma dominiraju znaci nagle i ponavljajuće upale zglobova sa ili bez pojave kamena u bubrezima obostrano kao i tofusa u mekim tkivima (ušna školjka, šaka itd.). Promene nastaju usled taloženja kristala soli mokraćne kiseline (mononatrijuma urata) u zglobovima, mekim tkivima i bubrezima zbog povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi tj. hiperurikemije.

To je bolest, pre svega, muškaraca, dok samo 5% žena oboljeva od gihta i to uglavnom u menopauzi, dakle, posle četvrte decenije života većine žena.

Mokraćna kiselina (acidum uricum)

Mokraćna kiselina je krajnji produkt u metabolizmu purina. Nastaje razgradnjom nukleinskih kiselina unetih hranom i sintetisanih u organizmu.

Dnevno se stvara 600 mg mokraćne kiseline i to 500 mg metabolizmom sintetisanog purina i 100 mg metabolizmom purina unetih hranom. Izlučuje se uglavnom putem bubrega, oko 450 mg i manjim  delom preko digestivnog trakta, oko 150 mg dnevno. Normalne vrednosti kod žena do menopauze su oko 385 mikromol/l, a kod muškaraca do 445 mikromol/l pri normalnoj telesnoj temperaturi i pH vrednosti krvi.

Vrste Gihta

U zavisnosti od porekla nastanka povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi, razlikujemo dva osnovna etiološka oblika gihta:

1. PRIMARNI GIHT- genetski determinisan poremećaj metabolizma purina u organizmu

2. SEKUNDARNI GIHT- nastaje kao posledica drugih patoloških stanja u organizmu koja dovode do povećanog stvaranja mokraćne kiseline, kao što su maligne bolesti krvi (mijeloproliferativne bolesti) i/ili usporenog eliminisanja mokraćne kiseline iz ogranizma, kao što su razne bolesti bubrega koje dovode do bubrežne slabosti.

Patogeneza gihta

U uslovima povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi dolazi do taloženja soli mokraćne kiseline u vidu kristala mononatrijumaurata u organizmu, a podložna i tipična mesta za taloženje su zglobovi, meka tkiva i bubrezi. Istaloženi kristali soli mokraćne kiseline (urata) aktiviranju imunološki sistem i uzrokuju inflamatorni odgovor - aktivaciju leukocita i fagocita tj. reakciju upale tkiva na mestu taloženja soli mokraćne kiseline. Daljim kaskadnim procesom imunoloških mehanizama nastaje zapaljenje kao odbrambeni mehanizam, koji dovodi do povećanja lokalne telesne temperature i promene pH sredine. Time prestaje dalji proces taloženja kristala mokraćne kiseline i proces se zaustavlja, a tegobe i znaci upale zgloba nestaju za par dana. Ukoliko se i dalje održava povišen nivo mokraćne kiseline u krvi ovaj proces se periodično ponavlja. S početka ima ponovljajući tok upale zglobova, a kod nelečenih bolesnika prerasta u hronični zapaljenski proces, koji uzrokuje destrukciju/razaranje zglobova i tako dovodi do trajnog invaliditeta obolelog.

Kod 25% obolelih od gihta postoje promene i na bubrezima u vidu kamenčića u oba bubrega sa povišenim nivoom mokraćne kiseline u urinu. Ukoliko se pacijent ne podvrgne lečenju može doći do oštećenja bubrežnih kanalića i postepenog gubitka funkcije bubrega, tako da oko 25% obolelih od gihta, nažalost, umire zbog bubrežne slabosti.

Klinički tok gihta

Tok bolesti je spor, ali progresivan. Ukoliko se ne leči, daje teške strukturne promene na zglobovima i bubrezima, dovodeći do invaliditeta i slabljenja funkcije bubrega.

Dijagnoza gihta

Klinički trijas tj. tri tipična klinička znaka gihta su:

1. hiperurikemija (povišen nivo mokraćne kiseline u krvi)

2. akutni i/ili recidivantni artritis nožnog palca (nagla ili ponavljajuća upala jednog nožnog palca)

3. obostrana nefrolitijaza (prisustvo kamenčića u oba bubrega)

Za postavljanje dijagnoze gihta koriste se sledeće pretrage: laboratorijske analize krvi (mokraćna kiselina u krvi i parametri zapaljenskog sindroma), radiografija zglobova (znak udice na nožnom palcu) kao i punktiranje i pregled sinovijalne tečnosti zgloba pod upalom (punktat je purulentan, u vidu gnoja, sa kristalima soli mokraćne kiseline u vidu zašiljenog koplja sa obe strane).

Drugi mogući razlozi nastanka tegoba sličnih tegobama kod gihta mogu bitihondrokalcinoza (taloženje soli kalcijuma u hrskavici zglobova gde oba pola podjednako oboljevaju, i pretežno zahvata koleno i meniskus, a promene su uvek obostrane i simetrične), zatim infekcijski artritis (upala zgloba bakterijama)ili psorijatični artritis (upala zgloba kod psorijaze).

Giht često pokazuje visoku povezanost sa drugim bolestima kao što su gojaznost (50-70%), povišen arterijski krvni pritisak HTA (70%), povišene vrednosti masnoća u krvi HLP (75-84%), šećerna bolest DM tip II (20%) i ateroskleroza (20%)

Prognoza Gihta

Prognoza je lošija ukoliko se ispoljavanje bolesti javi u mlađim godinama života, zatim kada su pogoršanja česta, a vrednosti nivoa mokraćne kiseline u krvi vrlo visoke, i kada postoje manifestacije i na bubrezima, kao i pojava tofusa.

Tofusi su ognjišta istaloženih soli mokraćne kiseline (urata), nastala posle više godina trajanja nelečene bolesti u hrskavici, sinoviji i kosti subhondralno, najčešće u predelu tarzusa, u burzama (olekranonska), tetivama (Achilovoj), ekstenzornoj strani kolena, šaka, na prstima i u ušnim školjkama. Površni tofusi su vidljivi kao beličasti čvorići različitih veličina, a pri egzulceraciji iz njih se izlučuje beličasta masa.

Klinički značaj ove bolesti je veliki, jer se kod nelečenih, često javlja invaliditet teškog stepena zbog destrukcije zglobova i bubrežna slabost zbog formiranja kamenčića u bubrezima, koji deluju destruktivno.

Klinička slika gihta

Počinje iznenada, naglo, najčešće noću, sa veoma jakim bolovima u zglobu, zbog čega se bolesnik boji svakog dodira, čak i dodira prekrivača. U početku se javlja upala samo jednog zgloba u 80% obolelih i najčešće je procesom upale zahvaćen zglob nožnog palca. Izuzetno retko bolest započinje sa istovremenim zahvatanjem dva ili više zgloba. Uvek je u tim slučajevima praćen asimetričnom lokalizacijom i zahvatanjem zglobova donjih ekstremiteta. Zglob je otečen, zategnute i sjajne kože, purpurno crvene boje. Mogu biti prisutne i opšte promene - povišena telesna temperatura, jeza i drhtavica. Zapaljenski proces dostiže maksimum za 24h, traje nekoliko dana do 2 sedmice, zatim prolazi spontano i potpuno. U periodu remisije bolesnik je bez tegoba i promena na zglobu, dok se u krvi održava i dalje visok nivo mokraćne kiseline. Dužina remisije je različita.

S vremenom, intervali između pogoršanja su sve kraći, a pogoršanja sve duža i teža. Povećanjem broja pogoršanja povećava se i broj zahvaćenih zglobova. Vremenom, trajući duže, bolest postaje poliartikularna bolest, tj. bolest više zglobova. Nelečena bolest prelazi u hronični oblik ili stadijum bolesti, koji karakteriše prisustvo potkožnih i koštanih tofusa, hronične uratne artropatije (hronične promene zglobova zbog viška mokraćne kiseline u krvi) i uratne nefropatije (hronične bolesti bubrega zbog visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi).

Svakako, faktori nastanka akutnog artritisa odnosno recidiva u gihtu mogu biti gurmaski obroci, alkohol, namirnice bogate purinima (ribe i iznutrice), gladovanje i naglo mršavljenje, uzimanje nekih lekova (salicilati i diuretici), kao i hirurške intervencije i povrede.

Lečenje Gihta

Postupak lečenja gihta se ostvaruje u dva koraka.

Prvi korak je što hitnije lečenje upale zgloba a tek po saniranju upale, sledi drugi korak tj. lečenje hiperurikemije - snižavanje povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi.

Lečenje upale zgloba treba započeti što pre, per oralnom primenom maksimalnih doza lekova iz grupe NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), a ukoliko je zahvaćen veći zglob, onda se radi punkcija i aspiracija produkta zapaljenskog procesa i lokalna aplikacija leka iz grupe glukokortikosteroida.

Izbor lekova iz grupe NSAIL grupe uključuje Kolhicin, Ibuprofen, Diklofenak duo ili Indometacin.

Zglob pod upalom treba da miruje. Potrebno je obustaviti salicilate i diuretike iz redovne terapije a savetuje se i postepeno mršavljenje (2-4 kg mesečno). Zabranjena je upotreba alkohola i poželjno je smanjiti unos proteina i masti a povećati unos tečnosti.

Lečenje hiperurikemije započinje tek po smirivanju znakova upale zgloba. Ostvaruje se medikamentnom terapijom tj. primenom lekova iz jedne od dve grupe lekova usmerenih ka sniženju nivoa mokraćne kiseline u krvi, a to su urikozurici (stimulišu izličivanje mokraćne kiseline putem bubrega) i urikosupresori (smanjuju stvaranje mokraćne kiseline u organizmu).

Lek izbora su urikosupresori Alopurinol ili Febuksostat, lek koji smanjuje stvaranje mokraćne kiseline u organizmu i tako se normalizuje nivo iste u krvi.

Početne doze su niske i postepeno se povećavaju uz održavanje niskih doza NSAIL do potpunog isključenja. Lečenje gihta urikosupresorima traje celog života. Tofusi se vremenom, postepeno rastvaraju i resorbuju, a ovom terapijom se sprečava hronični tok bolesti i teške posledice nelečenog gihta.

Giht je ozbiljno, ali izlečivo metaboličko oboljenje koje, ako se na vreme prepozna i adekvatno leči, može se uspešno držati pod kontrolom i sprečiti njegove teške posledice poput invaliditeta i oštećenja bubrega. Savremena medicina danas pruža široke mogućnosti kako za ublažavanje akutnih simptoma, tako i za dugoročno snižavanje nivoa mokraćne kiseline i prevenciju ponovnih napada.

U poliklinici As Medicus Biorezonanca pacijentima je na raspolaganju multidisciplinarni pristup koji kombinuje standardne medicinske protokole sa metodama kvantne medicine, koja doprinosi regulaciji metabolizma i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja organizma. Na ovaj način se ne tretiraju samo simptomi, već i uzroci poremećaja, čime se postižu dugotrajni i stabilni rezultati u lečenju gihta.

Briga o zdravlju zglobova i bubrega, uz podršku stručnog tima i savremenih dijagnostičkih i terapijskih metoda, ključ je za kvalitetan život i bezbolno kretanje.