Fizikalna medicina i rehabilitacija

Fizikalna medicina i rehabilitacija, predstavlja skup raznovrsnih metoda prevencije, dijagnostike i terapije, koje za cilj imaju ublažavanje tegoba, olakšavanje pokretanja i funkcionisanja, kao i unapređivanje opšteg zdravlja i kvaliteta života.

Šta sve obuhvata fizikalna medicina, kako Vam može pomoći da ublažite svoje tegobe, kome je namenjena, kako izgleda pregled fizijatra, kada je preporučljiva kao preventivna mera, kao i sve ostale odgovore na pitanja o fizikalnoj dijagnostici i terapiji - saznajte u nastavku.

Individualni rad sa fizijatrom

Šta je fizikalna medicina?

Fizikalna medicina je grana medicine koja obuhvata širok spektar različitih metoda prevencije, dijagnostikovanja i lečenja zdravstvenih stanja vezanih za skeletni, mišićni ili nervni sistem.

Fizikalna medicina koristi holistički, višestrani pristup nezi koji se fokusira na to kako zdravstveno stanje pacijenta utiče na svaki aspekt njegovog života, uključujući njegovu ulogu na radnom mestu, u kući i svakodnevnim aktivnostima.

Danas fizikalna medicina i rehabilitacija nema za cilj samo ublažavanje i uklanjanje tegoba izazvanih povredom ili bolešću, već je izuzetno zastupljena i kao vid prevencije razvoja različitih oboljenja ili deformiteta.

Cilj fizikalne terapije je da maksimizira fizičko funkcionisanje, u velikoj meri smanji ili eliminiše bol i poboljša kvalitet života onih koji pate od invaliditeta, hroničnih bolova i fizičkih oštećenja.

Kome je namenjena fizikalna medicina i terapija?

Fizikalna terapija je oblast medicine primarno namenjena svima onima kojima fizičke tegobe narušavaju zdravlje, ali i opšti kvalitet života, bilo da pate od nekog reumatskog ili neurološkog oboljenja, deformiteta, posttraumatskog stanja ili su pretpreli neki vid sportske povrede.

Osim lečenja, fizikalna terapija je odlična i u preventivne svrhe. Od sportista koji žele da preduprede potencijalnu povredu, preko prevencije deformiteta leđa i držanja kod dece najranijih uzrasta, pa sve do prevencije pogoršanja fizičkog stanja kod hroničnih bolesnika.

Metode fizioterapije su prirodne, neinvazivne i bezbedne, i samim tim, namenjene svim pacijentima za koje lekar specijalista fizikalne medicine utvrdi da je ovakav vid terapije odgovarajući. Iako rehabilitaciona medicina pacijentima donosi benefite i olakšanje od tegoba, oboleli ne bi trebalo da pristupaju ovom vidu terapije bez prethodnog pregleda od strane lekara specijaliste.

Pregledom se utvrđuje vrsta i stepen oboljenja i postavlja terapija u skladu sa dijagnozom koja će pomoći u ublaživanju fizičkih tegoba obolelog. Za svakog pacijenta kreira se individualni plan lečenja i rehabilitacije koji se prilagođava trenutnom subjektivnom i objektivnom stanju.

Kako izgleda pregled kod fizijatra?

Fizijatrijski pregled obuhvata opšti pregled i specijalistički deo pregleda.

Inicijalni, opšti deo pregleda podrazumeva razgovor lekara sa pacijentom, tokom kog lekar maksimalno posvećuje pažnju razgovoru sa pacijentom kako bi stvorio kompletnu i preciznu kliničku sliku. Tokom ovog dela pregleda važno je da pacijent precizno opiše svoje tegobe, trenutno zdravstveno stanje kao i postojanje prethodnih hirurških intervencija, da informacije o nastanku i razvoju simptoma, porodičnu anamnezu, kao i sve ostale podatke neophodne lekaru kako bi stvorio što jasniju sliku o pacijentovom stanju.

Specijalistički deo pregleda obuhvata procenu stanja pacijenta kroz pregled stava i držanja tela, hoda, aktivne i pasivne pokretljivosti kičme i zglobova, reflekse, osetljivost, tonus, trofike i snage mišića, periferne cirkulacije.

Tokom ovog dela pregleda, moguće je da će fizijatar zatražiti neke od sledećih ispitivanja:

  • laboratorijska ispitivanja (krv i urin)
  • rentgenska snimanja
  • CT skener
  • magnetna rezonanca (MRI)
  • EMNG (elektromioneurografija ruku i nogu)
  • ultrazvučni pregled
  • Color Doppler krvnih sudova vrata, gornjih i donjih ekstremiteta
  • DEXA snimanje koštane gustine

Koja oboljenja se tretiraju fizikalnom terapijom?

Fizikalna terapija ima za cilj ublažavanje tegoba, olakšavanje pokretanja i funkcionisanja, kao i unapređivanje opšteg zdravlja i kvaliteta života.

Metode fizioterapije koriste se u tretmanu različitih zdravstvenih tegoba, oboljenja i povreda, koje možemo da podelimo u četiri oblasti:

  • reumatska oboljenja
  • neurološka oboljenja
  • sportske povrede / posttraumatska stanja
  • deformiteti

Reumatska oboljenja

Reumatska oboljenja je opšti naziv za skup autoimunih i zapaljenskih oboljenja koja zahvataju zglobove, mišiće, kosti i organe. U opštoj upotrebi često se čuje termin artritis, iako ovaj termin ustvari podrazumeva veliki broj različitih vidova mišićno-koštanih oboljenja.

Tačni uzroci nastanka reumatskih oboljenja još uvek nisu poznati, ali pretpostavlja se da genetska predispozicija, loša ishrana i nezdrav stil života, zagađenja iz spoljašnje sredine mogu uticati na razvoj ovih stanja.

Medicina danas prepoznaje više desetina različitih reumatskih oboljenja.

Neki od simptoma koji se inicijalno javljaju su:

  • upala - otok, crvenilo i toplota u zahvaćenom području
  • bol u zglobovima
  • ograničena pokretljivost zglobova

Fizikalna terapija može pomoći u dijagnostici i terapiji bolesti kao što su:

  • zapaljenski reumatizam
  • reumatoidni artritis
  • degenerativni reumatizam (spondiloza vratnog i lumbalnog dela kičme, diskus hernija)
  • artroza ramenog pojasa
  • artroza lakta – teniski lakat
  • artroza ručnog i skočnog zgloba
  • vanzglobni reumatizam mekih tkiva
  • koksartroza kuka
  • gonartroza kolena
  • Bekerova cista

Neurološka oboljenja

Neurološki poremećaji su medicinski definisani kao poremećaji koji pogađaju mozak kao i nerve koji se prožimaju kroz čitavo ljudsko telo i kičmenu moždinu. Ova oboljenja obuhvataju različite strukturne, biohemijske ili električne abnormalnosti u mozgu, kičmenoj moždini ili drugim nervima i mogu rezultirati nizom simptoma, kao što su paraliza, slabost mišića, loša koordinacija, gubitak osećaja, konvulzije, bol i izmenjeni nivo svesti.

Specifični uzroci neuroloških problema variraju, ali mogu uključivati genetske poremećaje, urođene abnormalnosti, infekcije, loš stil života ili negativne uticaje iz spoljašnje sredine, ili faktore poput neuhranjenosti, povrede mozga, povrede kičmene moždine ili povrede nervnog sistema.

Fizikalna terapija može pomoći kod neuroloških oboljenja kao što su:

  • vrtoglavice
  • glavobolje
  • cervicobrachialgia (bol duž ruke)
  • lumboishialgia (bol duž noge)
  • parapareze posle povrede kičmene moždine
  • hemipareze posle moždanog udara
  • bolesti perifernog nerva
  • sindrom karpalnog tunela
  • N. Peroneus
  • pareza n.facialis
  • povreda ulnarnog i radijalnog nerva

Sportske povrede i posttraumatska stanja

Sportske povrede su obično uzrokovane prekomernom upotrebom, direktnim udarom ili primenom sile koja je veća nego što deo tela može strukturno da podnese. Faktori rizika za sportske povrede su neredovna fizička aktivnost, neadekvatno zagrevanje pre treninga i treniranje kontaktnih sportova.

Uobičajene povrede uključuju, uganuća, istezanja, povrede zglobova, itd.

Medicinski pregled je izuzetno važan kod sportskih povreda, jer netretiranje povrede na adekvatan način i na vreme može imati dalekosežne posledice.

Postraumatske povrede koje se tretiraju pomoću fizikalne terapije su:

  • distorzija (uganuća)
  • distenzije (istegnuća)
  • luksacije (npr. zglob ramena)
  • povrede meniskusa
  • mišićne povrede
  • teniski lakat
  • povrede tetiva i ligamenata
  • povreda Ahilove tetive
  • Burzitis

Takođe, fizikalna terapija se preporučuje pacijentima u procesu oporavka i rehabilitacije nakon:

  • operacije
  • ugradnje veštačkog kuka
  • preloma ručnog zgloba
  • povrede ramena
  • povrede skočnog zgloba ili zgloba kolena

Deformiteti

Kičmeni deformiteti mogu imati razne uzroke - u retkim slučajevima to su osteoporoza, artritis, upale ili tumori kičme, urođeni poremećaji, ali najčešći razlog jeste loše držanje. Ova zdravstvena stanja najčešće se razvijaju kod dece, ali deformiteti kičmenog stuba mogu se razviti i u kasnijem životnom dobu.

Fizikalna terapija može potpuno eliminisati simptome kičmenih deformiteta. Neki od deformiteta gde je fizikalna terapija prisutna kao preventivni i terapeutski metod jesu:

  • kifoza - tzv. pogrbljena kičma koju odlikuje abnormalno zakrivljen gornji deo leđa
  • skolioza - bočna krivina kičme u obliku slova S ili C
  • deformacije grudnog koša (kokošije grudi)
  • ravna stopala

Oporavak i rehabilitacija fizikalnom terapijom

Fizioterapija obuhvata veliki broj metoda za ublažavanje i/ili uklanjanje simptoma bolesti koje pružaju olakšanje pacijentima koji boluju od najrazličitijih zdravstvenih stanja. Konkretan metod lečenja određuje lekar specijalista, nakon razgovora i detaljnog pregleda pacijenta. Neretko, pacijentu može biti preporučena i kombinacija više različitih metoda, a sam intenzitet terapije je diktiran tempom napretka pacijenta. Cilj je pronaći savršeni balans između zahtevnih terapija koje će doprineti napretku pacijentovog stanja i, sa druge strane, fizičkih mogućnosti obolelog.

Metode terapije fizikalne medicine su mahom neinvazivne i potpuno su bezbedne za pacijente. Ideja fizioterapije jeste da se na prirodan način, bez konzumiranja lekova ili veštačkih supstanci ublaže ili potpuno eliminišu tegobe i njihovi uzroci, umesto da se oni samo prikriju lekovima poput analgetika.

U nastavku Vam predstavljamo tri vodeće metode fizikalne terapije, gde se one koriste i koje benefite pružaju pacijentima – kineziterapija, elektroterapija i manuelna masaža.

Kineziterapija

Naziv kineziterapija dolazi od grčke reči kinesis koja označava “pokret”. Ovaj vid lečenja se bazira na pokretu pacijenta, i za cilj ima ispravljanje kretanja tela različitim tehnikama. Ideja kineziterapije je poboljšanje funkcija mišića, izdržljivosti i funkcije zglobova. Vežbe pacijent radi uz asistenciju fizioterapeuta.

Kineziterapija je danas vodeći vid fizikalne terapije, i preporučuje se pacijentima sa bolestima srca i krvnih sudova, disajnih organa, kao i neuroloških oboljenja, ali i kod oporavka od sportskih povreda.

Takođe, kineziterapija je odlična u lečenju velikog broja neuroloških i reumatskih oboljenja, kao i deformiteta, poput lumbalnog i cervikalnog sindroma, osteoporoze i periferne artroze. Vežbe koje se preporučuju u okviru kineziterapije uključuju i korektivne vežbe za deformitete kičme kao što su kifoza i skolioza, zatim lečenje ravnih stopala, kao i vežbe za oporavak od različitih tipova preloma kostiju.

Prednost kineziterapije u odnosu na ostale metode fizioterapije jeste ta što se individualne vežbe osmišljavaju spram potreba pacijenta, fokusirajući se na konkretan problem obolelog. Terapeut kreira individualni plan vežbi koje će ciljati da unaprede funkciju određenih mišića ili grupe mišića koji izazivaju tegobe. Redovne vežbe, rađene na adekvatan način, mogu dovesti do značajnog i brzog napretka stanja pacijenta.

Metode kineziterapije koriste se ne samo u tretmanu oboljenja, već i za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i ublažavanje fizičke napetosti, stresa i anksioznosti, migrena i nesanice.

Tretman kineziterapijom otpočinje i završava se vežbama disanja i relaksacije, kako bi se mišići opustili i time uvećala efikasnost samih vežbi, tj. na kraju terapije radi prevencije pojave upale mišića. Vežbe se rade sa otporom, potpomognute ili nepotpomognute, i uz obavezno prisustvo ili asistenciju fizioterapeuta.

Kineziterapija ne aktivira samo mišiće već i centralni nervni i kardiovaskularni sistem i doprinosi unapređenju opšteg zdravlja i kvaliteta života.

U okviru tretmana kineziterapije nudimo sledeće metode lečenja:

  • Vežbe opšte kondicije
  • Individualne vežbe
  • Vežbe za održavanje postojeće pokretljivosti
  • Vežbe za povećanje obima pokreta
  • Vežbe za jačanje grube mišićne snage
  • Vežbe za otklanjanje deformiteta
  • Vežbe za osteoporozu
  • Preoperativne i postoperativne vežbe
  • Vežbe za skoliozu i kifozu
  • Vežbe istezanja
  • Balističke vežbe (vežbe balansa)
Kinezi terapija

Elektroterapija

Kome se preporučuje elektroterapija? Uglavnom, lekari preporučuju ovaj vid fizikalne terapije kod uganuća, sportskih povreda, povreda ligamenata, artritisa i artroze, ali i pacijentima koji pate od hroničnih tegoba - bolova u vratu, lumbalnom delu, problema sa mišićima, cirkulacijom i nervima.

Elektroterapija je potpuno bezbolna, neinvazivna i bezbedna, a izvodi se postavljanjem elektroda na deo tela pacijenta koji želimo da tretiramo. Pacijent tokom tretmana ne oseti nikakvu bol niti neprijatnost, već samo blago peckanje na bolnom mestu koje prestaje nakon završetka tretmana.

Slanjem električnih impulsa koji blokiraju ili ometaju telesne signale bola, elektroterapija dovodi do ublažavanja tegoba i pomaže u oslobađanju endorfina koji prirodno smanjuju bol u telu. Stimulacijom strujom aktiviraju se kontrakcije mišićnog tkiva što je pogodno za pacijente koji boluju od različitih vrsta atrofije mišića. Takođe, elektroterapija izaziva efekat zagrevanja u telu čime se poboljšava cirkulacija i podstiče zarastanje rana, smanjuju upale, podstiče proizvodnja kolagena i inhibira bol.

U okviru elektroterapije, postoji nekoliko vrsta tretmana:

  • Interferentne struje
  • Dijadinamske struje
  • Galvanska struja, elektroforeza
  • Transkutana elektronervna stimulacija (TENS)

Takođe se koriste i sledeće metode:

  • Magnetna terapija
  • Ultrazvuk
  • Termo terapija
  • Vakuum
  • Foto terapija
Ultrazvučna terapija sa fizioteraputom

Manuelna masaža

Masaža se praktikuje hiljadama godina. Danas možete odabrati neki od preko 80 stilova masažne terapije koji obuhvataju spektar drugačijih pritisaka, pokreta i tehnika. Tokom masaže, obučeni medicinski radnik stimuliše meka tkiva - mišiće, vezivna tkiva, tetive, ligamente, kožu, itd, pomoću različitih pritisaka i pokreta ruke i prstiju, ali u poslednje vreme popularne su masaže podlakticama, laktovima ili stopalima.

Medicinska istraživanja pokazala su benefite terapije masažom pri smanjenju stresa, bola i napetosti mišića, jačanju imuniteta i ublažavanje simptoma i tegoba izazvanih raznim oboljenjima.

Pre nego što se odluče za tretman masažom, pacijenti bi trebalo da se konsultuju sa stručnjakom koji će pomoći u odabiru najbolje vrste masaže spram potreba. Masaža za opuštanje i kontrolu stresa nije ista kao i ona za olakšanje simptoma ili pomoć u određenom zdravstvenom stanju, zbog čega je prethodna konsultacija sa lekarom specijalistom strogo neophodna.

U okviru terapije manuelnom masažom postoji:

  • Antistres masaža
  • Relaksaciona masaža
  • Parcijalna masaža
  • Masaža celog tela
  • Medicinska masaža – parcijalna i celog tela

Fizikalna terapija kao prevencija

Suprotno onome što većina ljudi misli, fizikalna terapija se ne koristi samo za lečenje povreda ili invaliditeta. Fizioterapeuti su takođe stručnjaci u pružanju efikasne preventivne nege i poboljšanja opšteg zdravlja i kvaliteta života.

Rano konsultovanje sa fizijatrom može eliminisati kasniju potrebu za lekovima ili operativnim zahvatima. Štaviše, fizikalna terapija je medicinski dokazana kao preventivna mera za sprečavanje nastanka osteoporoze, gojaznosti, povreda usled pada ili problema sa ravnotežom, pa čak i visokog krvnog pritiska.

Fizioterapeut može kreirati personalizovani plan rekreacije i sporta, kao i dati opšte preporuke u cilju usporavanja starenja i vođenja zdravog stila života.

Kinezi sala

Fizikalna terapija se kao preventivna mera preporučuje kako starijim osobama, tako i deci, ljudima koji nemaju fizičku aktivnost i sportistima, onima koji imaju tegobe, kao i onima koji se osećaju potpuno dobro, a žele da održe svoje zdravlje i poboljšaju imunitet.

Naša misija je zdrav i srećan čovek!
Zakažite pregled!