Poliklinika AS MEDICUS - BIOREZONANCA AS MEDICUS BIORESONANCE polyclinic
Iz naše prakse

Angina pectoris

Angina pectoris

Angina pektoris je klinički sindrom koji se karakteriše krizama tj. napadima bolova najčešće lokalizovanih retrosternalno (iza grudne kosti) i šire se preko grudi u ramena, u levu ruku ili u obe ruke, nešto ređe prema vilici i vratu.

Kada se bolovi najčešće javljaju?
Bolovi se javljaju najčešće nakon napora i prolaze brzo po prestanku napora ili nakon uzimanja nitroglicerina. Kod poodmaklih slučajeva angine pektoris bol se može javiti i u toku minimalnog napora, pa čak i bez napora.

Šta prouzrokuje anginu pektoris?
Najčešći uzrok angine pektoris je ishemija srčanog mišića. U svakom slučaju kada protok krvi kroz srce nije u skladu sa potrebama srčanog mišića,kaže se da postoji koronarna insuficijencija (nesrazmeran odnos između količine kiseonika koju je primio srčani mišić i količine kiseonika za kojim u tom momentu ima potrebe).

Kojeg intenziteta može da bude anginozni bol?
Bol prema jačini može da bude lak, snažan, a u ređim slučajevima i razdirući. Može da ima karakter stezanja, pritiska pa i gušenja.

Koliko dugo traje anginozni bol?
Bol traje najviše 10 minuta. Bolovi u vidu probadanja koji traju nekoliko sekundi obično nisu anginozni bolovi. U toku anginoznih bolova pacijenti se žale na osećaj slabosti, malaksalosti, osećaj 'skorog kraja'. Moguće je da se umesto bola javi oteženo disanje. Anginozni bol je često praćen preznojavanjem.

Da li dolazi do promene krvnog pritiska u toku anginoznog bola?
Uporedo sa javljanjem bola dolazi do porasta krvnog pritiska koji se brzo normalizuje po prestanku bola. U toku anginoznih bolova mogu se registrovati i poremećaji srčanog ritma najčešće ekstrasistolne aritmije.

Kako se postavlja dijagnoza bolesti?
Dijagnoza se postavlja na osnovu manifestnih simptoma, tj. bolova koji traju od 3 do 10 minuta I prestaju sa uzimanjem nitroglicerina uz mali skok krvnog pritiska koji se vraća na normalu nakon prestanka bolova.
Za postavljanje precizne dijagnoze neophodan je EKG nalaz u mirovanju, za vreme bola ili pri opterećenju. Za potvrdu postojanja promena na koronarnim (srčanim) krvnim sudovima kao uzroku angine pektoris danas se korist selektivna koronarografija. Nalaz lokalnog suženja grana koronarnih krvnih sudova iznad 50% potvrđuje koronarnu bolest. Kada su u pitanju neinvanzivne metode dijagnostike moze se koristiti ultrazvuk srca,kao I holteri EKG-a I krvnog pritiska.

Koji oblici angine postoje?
To su akutna (novonastala) i hronična angina pektoris.

Kakva je to akutna angina pektoris?
Akutna angina pektoris, je znak evolucije koronarne bolesti, ali i preteča predinfarktnog stadijuma infarkta sa učestalnim anginoznim bolovima tako da je bolesnik prinuđen da uzima desetak tableta nitroglicerina dnevno.

Kako se manifestuje hronična angina pektoris?
Nju odlikuju proređena pojava anginoznih bolova, veće pauze između pojedinih napada, dobro podnošenje ovakvog stanja koje dozvoljava normalan život i kretanje. Međutim, postoji mogućnost da hronična angina pređe u akutni oblik sa učestalim i upornim bolovima koji mogu biti znak akutnog infarkta miokarda.